Porodična psihoterapija

ZAŠTO PORODIČNA TERAPIJA?

Svako od nas je član porodice. I svako od nas zna da da je pripadati porodici bazična potreba, ali da to ponekad nije ni malo lako i od osobe zahteva niz prilagođavanja na svakodnevnom nivou. Porodica je veoma zahtevan sistem za održavanje, ali ujedno i najvažniji, te na zdravlju i funkcionalnosti treba konstantno raditi. Tokom života, jedna porodica može ući u krizu iz nebrojenog broja razloga. Neke od kriza su očekivane, kao na primer kada dolazi nova beba u porodicu ili kada se dvoje venčaju, i porodica može adekvatno da se adaptira na njih. Druga vrsta kriza jesu krize koje se javljaju iznenada, neočekivano, i koje mogu jače da uzdrmaju porodicu, na primer neka neočekivana smrt, bolest nekog od članova, iznenadne finansijske teškoće, otkaz na poslu…Bez obzira o kom tipu krize se radi, porodica može biti veoma teško da se na njih adekvatno prilagodi. Tada se javljaju problemi u komunikaciji, konflikti, deca mogu početi da se ponašaju problematično, partneri da se udaljavaju…

CILJ PORODIČNE TERAPIJE

Porodična terapija pomaže članovima porodice da izraze i istraže svoje teške misli i osećanja na siguran način, da razumeju iskustvo i poglede na svet koji imaju drugi članovi, da nauče da adekvatno vode računa o potrebama jedni drugih, da razviju svoje snage i naprave korisne promene u svojim odnosima i životu; pomaže im da razumeju i unaprede načine međusobne komunikacije i rešavanja konflikata i na taj način prevaladaju krize, bez obzira da li su one očekivane ili iznenadne.

KOME JE NAMENJENA PORODIČNA PSIHOTERAPIJA?

Istraživanja pokazuju da ova vrsta psihoterapije daje izuzetne rezultate u radu sa sledećim temama:
• Razvojni problemi porodice i adaptacija na novonastale okolnosti sa razvojem porodice (ulazak u brak, rođenje deteta, polazak deteta u vrtić ili školu, adolescencija, razdvajanje dece i roditelja, starost roditelja i život bez dece u porodici)
• Roditeljstvo
• Separacija i razvod
• Bračni i porodični konflikti
• Gubitak i tugovanje
• Socijalna adaptacija
• Anksiozna i depresivna stanja
• Posle-porođajne depresije
• Sterilitet
• Poremećaji ishrane (anoreksija, bulimija, gojaznost)
• Bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija, kockanje…)
• Traumatska iskustva i iskustva nasilja
• Emocionalni problemi dece i adolescenata
• Poremećaji ponašanja dece i adolescenata
• Individualni i profesionalni stres

KAKO IZGLEDA PORODIČNA PSIHOTERAPIJA?

Porodičnu terapiju sprovodi porodični savetnik ili psihotereapeut i za nju je karakterističan način sagledavanja problema u kontekstu celine, a ne u kontekstu pojedinca, Tako porodična psihoterapija može biti realizovana sa svim članovima, samo sa nekim članovima porodice ili sa pojedincem, smatrajući ga samo delom celine kojoj pripada i podrazumevajući da promena u jednom delu porodice, nužno kreira i promenu cele porodice. Terapijske seanse se obično odigravaju jednom nedeljno, a po potrebi češće ili ređe, u sigurnom okruženju u kom mišljenje svih članova porodice biva uvaženo i gde svi članovi porodice mogu podjednako učestvovati u rešavanju problema, kreiranju rešenja i stvaranju novog, unapređenog, porodičnog funkcionisanja.