Neplodnost predstavlja jednu od nerazvojnih kriza porodice, bračnog odnosa i pojedinca koja zahvata svaki domen života bračnog para- krenuvši od njihovih pojedinačnih osećanja, preko partnerskog odnosa koji je pod uticajem nemogućnosti preuzimanja roditeljske uloge, do odnosa sa roditeljima, rođacima, prijateljima i socijalnog okruženja generalno.
Odnosi se na nemogućnost začeća u periodu od godinu dana redovnih seksualnih odnosa bez zaštite. Generalno gledano, problem infertiliteta je u današnje vreme veoma čest, pa se tako, prema Svedskoj zdravstvenoj organizaciji, 8-10% parova može svrstati u kategoriju neplodnih. U poslednjih nekoliko godina istraživanja iz oblasti biomedicine donela su veoma značajna otkrića koja su dovela do poboljšanja dijagnostike i lečenja, tako da veliki broj njih nakon procesa lečenja uspe da osnuje potomstvo. Neke statistike pokazuju da je to 95% procenata parova koji su se u nekom momentu borili sa neplodnošću, a koji su pristupili adekvatnom tretmanu, dok njih 5% ostaje lišeno ostvarivanja potomstva.
Većina parova veruje da su fertilni i da žene mogu ostati u drugom stanju kada to budu želele. Ipak, takav ishod, kao što se vidi iz navedenih statistika, nije uvek lako ostvariv za sve njih. Nakon nekoliko meseci ili pak godina, kada uvide da ono što su “podrazumevali” kao redovan, normalan razvojni tok, nije moguće, javljaju se brojne negativne emocionalne reakcije poput depresivnosti i ansioznosti. Kao posledice steriliteta pored depresivnosti i ansioznosti često se navode i osećanje niže vrednosti, negativna slika o sebi, kao i krize identiteta i osećaj neostvarenosti.
Iako u našoj zemlji sada postoji relativno veliki broj klinika za vantelesnu oplodnju i ona je moguća o trošku države, rad na mentalnom zdravlju neplodnih parova nikako ne bi smeo ostati u drugom planu. Istraživanja pokazuju da, kod onih parova koji se odluče za vantelesnu oplodnju, uspešnost lečenja zavisi i do 30% od adekvatne i uvremenjene psihološke podrške. U skladu sa tim, akcenat bi, pored medicinskih i bioloških aspekata lečenja, trebalo da bude i na psihološkim, rada na razumevanju neplodnosti, informisanja parova, pružanju psihološke podrške i terapeutskog savetovanja parovima koji se bore sa sterilitetom. Pored navedenih negativnih emocionalnih reakcija koje se javljaju kod pojedinca, celokupna partnerska dinamika parova koji se u nekom momentu bore sa sterilitetom se menja- seksualni odnosi postaju sredstvo za ostvarenje neispunjene želje, a ne domen partnerskog odnosa u kome partneri uživaju u međusobnoj interakciji, poprimaju drugačiji intenzitet, komunikacija para se dominantno usmerava na to, ili pak izostaje, odnosi sa porodicom porekla se menjaju, pritisak od strane njih dovodi takođe do psihičkog opterećenja. Takođe, ovi parovi se neretko povlače u sebe i odnosi sa prijateljima i slobodno vreme para postaju domeni koji trpe promene. Sve ovo je za partnersko funkcionisanje doista teško, što, pored mukotrnog medicinskog lečenja, pravi dodatni pritisak.
U društvu u kome je primarni cilj braka bio ostvarivanje potomstva, a osnovna uloga žene da bude majka, neplodnost je predstavljala veliku nesreću, a sposobnost žene da rađa je bila gotovo presudna za njen položaj u porodici i široj društvenoj zajednici. Iako su se ovakvi stavovi društvenim razvojem promenili i u većini modernih društava preuzimanje roditeljske uloge predstavlja stvar izbora, istraživanja sprovođena kod nas i dalje govore o deci kao smislu braka i života generalno. U skladu sa tim, pored unutrašnjeg pritiska i osećanja nemoći i krize identiteta, ovi parovi susreću se i sa diskriminacijom od strane društva te se dešava i da sami počinju da se izoluju i manje druže sa prijateljima.
U skladu sa tim, u Centru Harmonija nudimo:
- Indiviualno savetovanje za pojedince koji se bore sa sterilitetom – rad na prihvatanju, negativnim emocijama koje se javljaju usled saznanja o neplodnosti, negativnoj slici o sebi, osećaju niže vrednosti, nemoći…
- Partnersko savetovanje i rad na očuvanju kvaliteta i jačanju partnerskog odnosa– pored mogućnosti iskazivanja i imenovanja svojih emocija, terapeut usmerava parove da razgovaraju na “pravi način”, što je jako bitno budući da je dobra komunikacija protektivni faktor. Pored toga, u istraživanjima se kao protektivni faktor izdvaja podrška od strane partnera. Psihološko savetovanje prilagođeno je fazi u kojoj se konkretan par nalazi. Za parove koji se odluče na vantelesnu oplodnju pored dela edukativnog karaktera – informisanje para o tome kako će tretman izgledati i pripremu na intenzitet procesa, kroz psihološko savetovanje pruža se normalizacija emocija koje se javljaju usled procesa lečenja, kao i radi na jačanju snaga para kako bi se lakše nosili sa svim izazovima procesa vantelesne oplodnje. Sa druge strane, kod parova koji su se suočili sa većim brojem neuspelih pokušaja vantelesne oplodnje i koji donose odluku o usvojenju ili odustaju od roditeljske uloge često je depresivno raspoloženje još izraženije. Savetovanje sa njima bazira se na prihvatanju neplodnosti, što je neretko dugotrajan proces, kao i procesu donošenja odluke o eventualnom usvojenju.
- Program za Podršku Parovima koji se suočavaju sa Sterilitetom- “3PS“. U procesu suočavanja sa sterilitetom pored individualnog ili partnerskog savetovanja ili psihoterapije, kao značajan vid psihološke podrške izdvojio se rad u grupama parova. Ovaj vid podrške posebno je efikasan jer kombinuje njene različite vrste- psihološku podršku od strane voditelja koji usmeravaju proces, podršku od strane drugih ljudi koji prolaze kroz isti proces kao i oni sami, kao i podršku od strane partnera. Uloga psihologa jeste usmeravanje interakcija u okviru para i potom diskusije na grupnom nivou, pri čemu parovi imaju mogućnost da ostvare dobit u grupnim razmenama iskustava i praćenju kako se drugi parovi nose sa istim problemom. Budući da se često dešava da ljudi stvari posmatraju i rade isključivo na isti način neuviđajući postojanje drugih mogućnosti, ovo nekada može biti veoma obogaćujuće. Takođe, kroz ceo program radi se na tome kako da partneri jedno drugome budu što adekvatnija podrška u celokupnom procesu suočavanja, odnosno upravo onakva podrška kakva im je potrebna. Ovo se ostvaruje kroz razvijanje veština otvorene, direktne i jasne komunikacije za iskazivanje svojih potreba, kao i veština slušanja sa ciljem razumevanja partnera i njegovih potreba.Kako program izgleda?
Program se sastoji od 6 susreta u trajanju od po 2 sata, a realizuje se u grupama od 3-5 parova. Tokom programa parovi će imati priliku da:
- Prorade i podele svoja iskustva tokom celokupnog procesa- od planiranja roditeljstva i neuspelih pokušaja začeća, preko lečenja, procesa vantelesne oplodnje (ako ih je bilo) do sadašnjeg momenta
- Dobiju psihološku podršku u domenu rada na emocijama i uverenjima- prepoznavanju, prihvatanju, iskazivanju i promeni, kako svojih, tako i partnerovih emocija i uverenja
- Dobiju podršku u domenu rada na partnerskim procesima tokom ove krize i osnaže se kao par- funkcionalan partnerski odnos predstavlja značajan zaštitni faktor u nošenju sa krizom steriliteta
- Otvore priču o alternativama biološkom roditeljstvu- usvojenje, život bez dece
- Dobiju podršku u domenu odnosa sa bliskim osobama i suočavanja sa socijalnim okruženjem
Ko može učestvovati?
- Svi parovi koji se suočavaju sa sterilitetom bez obzira da li su im tek identifikovane teškoće sa začećem, razmatraju uključivanje u proces vantelesne oplodnje, ili su već imali iskustva neuspelih vantelesnih oplodnji
Ko vodi program?
Jelena Branković, psiholog, porodični terapeut
Jovana Jestrović, psiholog, porodični savetnik
Prijave i dodatne informacije:
harmonija.c@gmail.com ili 064/150-60-30- Jovana Jestrović
Prijava bi trebalo da sadrži ime i prezime oba partnera, broj telefona i e-mail adrese.
Program počinje nakon okupljanja grupe u terminu ugovorenom sa parovima.
AUTOR TEKSTA: Jovana Jestrović, psiholog, porodični savetnik