Istraživanja nedvosmisleno pokazuju da deca kojoj se čita od najranijih dana imaju razvijeniju pažnju, a zatim i razvijeniji rečnik i one jezičke veštine koje su od ključne važnosti za kasnije opismenjavanje i razumevanje pročitanog teksta. Deca kojoj se čita su veštija i u upotrebi jezika i komunikaciji, logičkom rezonovanju i analizi situacija (ključnih činilaca, toka događaja, zaključivanju o uzrocima i posledicama). Sve ovo daje im oslonac za bolji socijalni razvoj – veštija su u razumevanju socijalnih situacija, ponašanja drugih, posledica i uzroka svog i ponašanja drugih, pa su bolja i u rešavanju vršnjačkih konflikata i imaju više tolerancije na različitost. Istovremeno, ranije usvajaju nazive emocija, pa ih ranije i istražuju i uče da ih prepoznaju i regulišu, ali i prepoznaju kod drugih i razvijaju veštine empatije. Sve ovo zajedno, vodi kvalitetnijem emotivnom i socijalnom životu i u kasnijem detinjstvu, adolescenciji i odraslom dobu, boljem snalaženju u stresnim situacijama, boljem akademskom uspehu i završavanju viših nivoa školovanja.
Kako to da je čitanje tako korisno za razvoj?
Istraživanja istovremeno pokazuju i da nije dovoljno samo deci ponuditi knjigu ili ispričati priču. Ključni činioci koji doprinose efektima ove aktivnosti za razvoj su ko čita i kako čita:
- Čitanje se oslanja na odnos sa roditeljem, doživljaj poverenja i sigurnosti u kom dete može neometano da istražuje, pita, povezuje, proba i dobija odgovor i podršku od roditelja;
- Osim samih reči ili činjenica i znanja, čitanje omogućuje da dete od najranijih dana čuje kako se imenuju neke stvari koje oseti, oseća, koje su joj zabavne ili neprijatne; da čuje nazive za emocije, socijalne odnose, ali i doživi i uči kako se razgovara o nekim temama, šta sve može da bude povezano sa temom čitanja, kako se stvari (priče) odvijaju kroz vreme, da analizira neku situaciju i razmišlja o pozicijama svih aktera, da zaključuje o odnosima među stvarima i pojavama, pa razume uzrok i posledicu. Takođe, u aktivnosti čitanja dete uči da formuliše i kaže svoje mišljenje, stav, pokaže inicijativu, isprati svoje interesovanje, da pita i istražuje;
- Čitanje nudi priliku za bogato iskustvo saradnje, zajedničkog istraživanja, združene pažnje sa roditeljem. Na osnovu ovih iskustava dete razvija veštinu da uči oslanjajući se na odnos i saradnju sa drugim odraslima – što će biti važan resurs za učenje i saznavanje u vrtiću sa vaspitačem, učiteljem i nastavnicima školi.
Dakle – ne čita se detetu – čita se sa detetom?
Upravo tako i to od prvog dana. Stil čitanja koji podrazumeva dijalog sa detetom i način uključivanja deteta u čitanje pokazuje se značajnijim za podsticaj razvoju od toga koliko često čitamo. Najbolja iskustva zajedničkog čitanja su ona u kojima odrasli ima ulogu slušaoca detetove priče koji podstiče interakciju i radoznalost – postavlja pitanja, odgovara na detetova pitanja i izjave, pravi pauze, čudi se, kreira prilike da dete analizira temu teksta i poveže je sa realnim iskustvom. Istovremeno, od velikog je značaja podrška za dete, usmerenost na igranje rečima i uživanje u razmišljanju, zamišljanju i zajedničkim avanturama, a ne na postignuću – pamćenju ili usvojenim znanjima i veštinama.
Odabir knjiga olakšava čitanje sa detetom i uključivanje deteta
Birajte knjige koje su bogate ilustracijama koje prate priču. Neka priče koje čitate budu o likovima koji su zanimljivi i privlačni detetu, a situacije i zapleti takvi da traže razmišljanje, zaključivanje i rešavanje problema. Neka to budu knjige bogate čudnim, zanimljivim rečima, knjige i priče koje omogućuju igre rečima, rimu. Menjajte svoje strategije uključivanja deteta i prilagodite ih uzrastu, veštinama, interesovanju i raspoloženju deteta. Pratite detetove želje i doživljaj, teme koje nudi za razgovor o knjizi. Da bi bilo efikasno, čitanje sa detetom treba da bude zabavno i opuštajuće za oboje i da pre svega kreira doživljaj bliskosti i zajedničkog istraživanja.
Tim Inicijative Novi Sad čita deci
izvor: bebac.com